Урош Лалицки

Урош Лалицки (Београд, 1980), архитекта.

Дипломирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

Бави се архитектонским и урбанистичким пројектовањем, истраживањем историје градоградитељства (области посебног интересовања: морфологија средњевековног града у културама византијског цивилизацијског круга, нововековно урбано градитељско наслеђе панонских српских крајева; објавио два научна рада и већи број стручних и популарних текстова о архитектури и градоградитељству), као и графичким дизајном.

Један од оснивача стручних група Национално веће за српски језик и писмо и Наше писмо; уредник, координатор и дизајнер пројекта Све за српски 2004, посвећеног развоју софтверских решења за подршку употреби ћириличног писма у различитим дигиталним окружењима. Међу покретачима и носиоцима јавне кампање, реализоване од 2002. до 2004. године, за ћириличну српску локализацију оперативног система Windows, чиме је учињена прекретница и постављен културни еталон за будуће подухвате у домену језичке локализације софтвера.

Аутор и водитељ серијала емисија о архитектури Од шестара до крова (18 епизода), реализованог 2005. и 2006. године, у продукцији РТВ Станком. Серијал се бавио истраживањем градитељског наслеђа Београда, као и представљањем рецентне архитектонске продукције, праћењем изложби, тематског издаваштва и сл.

Од 2000. године, бави се православном црквеном музиком и хорским црквеним појањем.

Члан црквеног хора Свети Александар Невски из Београда од 2006. године. Поред певачког учешћа у активностима хора, учествује и у одржавању нототеке и приређивању тематских нотних збирки хорског појања за различита богослужења и празнике.

Члан Студијског хора Музиколошког института у Београду. Као хорски певач, редовно учествује на бденијима уочи славе параклиса Св. Симеона Мироточивог при Патријаршијском двору у Београду. Са благословом владике сремског Г. Г. Василија, био укључен у дефинисање богослужбеног репертоара и организацију хорских активности на свечаним богослужењима (Бденију и Литургији) поводом прославе пет векова манастира Крушедол у Фрушкој гори, у августу 2009. године.

Током 2011. и 2012. године основао и водио дечји хор у својој парохијској цркви Св. архангела Гаврила у Батајници, а од 2013. године повремено асистира у вођењу црквеног хора Св. пророк и псалмопевац Давид у Малом Мокром Лугу.

Неколико пута учествовао, као полазник, у раду летње школе српског православног црквеног појања Корнелију у спомен у Сремским Карловцима.

Бави се истраживањем, прикупљањем и нотографисањем нотне грађе српске црквене музике, као и приређивањем једноставнијих аранжмана и хармонизација једногласних напева црквених песама из разних богослужења.

Технички уредник, дизајнер и нотограф књиге Српски Божић (уредник Тамара Адамов Петијевић), капиталног антологијског нотног издања српске музике (богослужбене и обичајне) посвећене Божићу, са избором дела најзначајнијих српских композитора и мелографа. Зборник је богато илустрован најлепшим примерима иконографских представа Рождества у српском црквеном живопису и иконопису (од XIII до XIX века), а штампан је у децембру 2014. године, у издању Вокалног студија Орфелин из Новог Сада.

Од фебруара 2012. године, као главни уредник, води Пројекат Мокрањац.

Главни уредник, нотограф и дизајнер капиталног нотног зборника Свеноћно бденије за мешовити хор, који је, у издању Пројекта Мокрањац, одштампан у децембру 2015. године.

Ожењен, отац двоје деце. Живи и ради у Београду.

Милорад Маринковић

мр Милорад Маринковић (Београд, 1976), доцент на катедри за музичку теорију и педагогију Филолошко уметничког факултета у Крагујевцу.

Дипломирао композицију и дириговање на Факултету музичке уметности у Београду. Дипломски рад на катедри за композицију, дело Херојска увертира засимфонијски оркестар, добило је награду „Стеван Христић“. Магистрирао на катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду. Тренутно припрема одбрану докторског уметничког пројекта, у класи професора академика Властимира Трајковића.

Почев од 2000. године радио као професор музике у музичким, основним, балетским школама, и, напослетку, на високошколској установи.

Још од 1997. године поје у црквеним хоровима и учествује у црквеном животу као појац и хоровођа. Све до 2011, периодично води црквене хорове и поје у њима (хор храма Покрова Пресвете Богородице), од кад преузима руковођење црквеног хора „Св пророк и псалмопевац Давид“ у Малом Мокром Лугу.

Аутор је великог броја композиција духовне музике и аранжмана црквеног појања за потребе богослужења. На Светосимеоновској академији 1999. и 2006. године премијерно су изведена његова дела писана специјално за ту прилику. Добитник је неколико значајних награда за композицију, међу којима се истиче награда „Златна тонска виљушка“ Европске федерације хорских асоцијација за дело Свјати Боже, као и награда часописа Музика класика у категорији „композитор године“ за 2014. годину, за дело Божићни кондак писано на текст древне византијске химне Дјеваднес Светог Романа Мелода.

Активан је у Удружењу композитора Србије, где је члан управног одбора и председавајући секције композитора озбиљне музике.

У тиму Пројекта Мокрањац ангажован је као композитор, аранжер, координатор, нотограф и организатор одређеног броја активности Пројекта – посебно оних везаних за промоцију дела ауторске духовне музике из пера композитора XX и XXI века.

Живи у Београду.

Милица Андрејевић

мр Милица Андрејевић (Добој, 1976), наставник музичке културе у ОШ „Растко Немањић – Свети Сава“ у Новој Пазови.

Дипломирала музикологију на Факултету музичке уметности у Београду (тема: Духовна музика Петра Коњовића), магистрирала музикологију на Академији уметности у Новом Саду (тема: Осмогласно свакодневно и празнично појање на примеру службе за Божић).

Током студија певала у Студијском хору Музиколошког института и радила као диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва (асистирала академику Димитрију Стефановићу), а затим од 1999. до 2012. године била диригент и појац у Николајевској цркви у Земуну.

На последипломским студијама (2002-2005) била стипендиста Министарства за науку и сарадник на пројекту „Традиционално и ново у српској музици“ при Музиколошком институту САНУ.

У периоду 2006-2007 радила на пројекту „Безгласни хорови“ (Факултет музичке уметности Београд, Историјски архив Београда). Током 2010-2011. уређивала емисију „Антологија српске музике“ на Трећем програму Радио Београда (циклус емисија посвећених српском народном црквеном појању и хорском певању).Текстове о црквеној музици објављивала у Зборнику Матице српске, Свескама Матице српске и Теолошким погледима. Радила биографске јединице за Српски биографски речник МС и Српску енциклопедију.

Аутор књиге Музика и речи из ризнице митрополита загребачког Дамаскина Грданичког (Београд – Загреб, 2009).

Од 1995. године учествовала у реализацији Летњих школа црквене музике „Корнелију у спомен“. Сарадник је на пројекту „Сабрана дела Корнелија Станковића“.

У тиму Пројекта Мокрањац ангажована је превасходно на музичкој редактури и информационој обради нотне грађе, те обради и приређивању постојеће нотне грађе за различите типове ансамбала (хармонизације једногласних записа, прераде записа за једнородне и записе за мешовите хорове и обратно, и сл).

Живи у Земуну.

Наташа Марјановић

Наташа Марјановић (Нови Сад, 1984), музиколог.

Завршила је студије музикологије на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду (тема: Трагови шекспировског писма у делима Енрика Јосифа – 'Хамлет' и 'Смрт Стефана Дечанског'). У оквиру докторских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду, припрема докторску дисертацију на тему Музика у српској документарно-уметничкој прози друге половине 19. века.

Од 2010. запослена је као сарадник Музиколошког института Српске академије наука и уметности.

Као сарадник Матице српске, учествује у лексикографским пројектима Српски биографски речник и Српска енциклопедија и у научноистраживачким пројектима „Фундаментална истраживања српске музике 18. и 19. века“ и „Музика са маргина: допринос општој и музичкој култури и просвети“.

Учествовала је на домаћим и међународним научним скуповима (Србија, Грчка, Хрватска, Аустрија, Мађарска) и објављивала радове у научним часописима, зборницима и дневним листовима.

Од 2005. године укључена је у пројекат припреме Сабраних дела Корнелија Станковића. Ради на преписивању и редиговању Станковићевих мелографских записа и хармонизација српског народног црквеног појања. Бавила се и истраживањем Станковићеве преписке, која доноси посебна сведочанства о композиторовом раду на пољу српске црквене музике.

Од 2011. учествује у припремама летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен“, која се једном годишње одржава у Сремским Карловцима.

Била је вишегодишњи члан црквеног хора „Св. Стефан Дечански“ у Новом Саду. Учествује у раду Студијског хора Музиколошког института у Београду.

Води црквени хор у храму Свете Тројице у Земуну.

У оквиру активности Пројекта Мокрањац, бави се редакторским радом, информационом обрадом нотне грађе, као и приређивањем једноставних аранжмана црквених напева, за потребе хорског извођења.

Са супругом и ћерком живи у Земуну.

Јeлена Тонић

Јелена Анатасија Тонић (Београд, 1969), диригент црквеног хора Св.Александар Невски из Београда.

Дипломирала општу музичку педагогију (тема: 'Кола' Јосифа Маринковића) на Факултету музичке уметности у Београду.

Од 1993. године пева, а од 1997. године и води црквени хор при храму св.Александра Невског у Београду. За потребе хора урадила је бројне хармонизације празничних песама. Хор редовно пева на литургијама и бденијима, а бележи и мање наступе у оквиру прослава годишњица манастира или цркава, промоција књига, духовних академија и смотри црквених хорова: Јесењи сусрети хорова у Вазнесенској цркви у Београду (2007), Духовна академија на Цвети у Богородичиној цркви у Земуну (од 2005. године), Дани проте Васе Живковића у Панчеву (2009). На Првом фестивалу хорова Глас Београда (23-25. април 2010) хор је освојио награду за најбоље изведену обавезну композицију Србија Вере Миланковић. Поводом десетогодишњице диригентског рада Ј.А. Тонић приредили су целовечерњи концерт, у форми поетско-музичке вечери „Вече беседа и напева”, у павиљону Цвијета Зузорић у Београду 16. фебруара 2008.године. Маја 2011. године хор је, на позив Савеза Срба у Румунији и Епархије темишварске, учествовао на Смотри хорова епархије темишварске, поводом значајног јубилеја – 175 година Хора Православне Српске Саборне цркве у Темишвару.

Посвећена је изучавању и неговању српског народног црквеног појања, коме се приближила певајући у Студијском хору Музиколошког Института САНУ у Београду, а затим и кроз сарадњу са академиком др Димитријем Стефановићем и проф. др Даницом Петровић. Захваљујући наведеној сарадњи упознала је рукописну заоставштину и литературу о српском народном црквеном појању које није заступљено на музичким студијама у Србији. Годинама је учествовала на духовним академијама – као полазник и као диригент (манастир Јошаница 2000 и 2002, Трстеник 2000, Ниш 2001, Прокупље 2003, Хановер 2003).

У периоду од 2002. до 2011. године у звању вишег асистента радила на Музичкој Академији у Источном Сарајеву, на предметима Историја црквене музике и Анализа црквене вокалне литературе на Одсеку за црквену музику и појање. С обзиром да је ово први студијски одсек на Балкану посвећен српској православној црквеној музици учествовала је у осмишљавању студијског програма и садржаја. Приредила je пропратни текст за други компакт диск Камерног хора Одсека за црквену музику и појање Музичке Академије Источно Сарајево (диригент Раде Радовић).

У тиму Пројекта Мокрањац ангажована је превасходно на музичкој редактури и информационој обради нотне грађе, те обради и приређивању постојеће нотне грађе за различите типове ансамбала (хармонизације једногласних записа, прераде записа за једнородне и записе за мешовите хорове и обратно, и сл).

Живи у Београду.